Ћирилица – од гађења до љубави

то јест како сам заволео ћирилицу

Прави пример лепоте ћирилице како у визуелном тако и у социјалном смислу

Осамдесетих (хтео сам да напишем 80-их или 80их, али ми није у духу ћирилице) сам имао редовне писмене задатке из српског језика код којих је важило правило да се сваки други пише ћирилицом. Већини мојих сапатника је ово био изузетан проблем, док сам ја волео изазов али сам стално ратовао са ђЂћЋ.

Убунту фонт, моја љубав према Linux-u је овде очигледна, мада је сам фонт изузетан и веома употребљив

Деведесетих ми је отац предложио да променимо логотип фирме и заменимо латиницу. Ангажовали смо дизајнера и добили низ визуелних решења која су мени, најблаже речено, била накарадна. Шта год ја мислио о визуелном аспекту, сматрао сам да ће проспекти написани ћирилицом да одбију потенцијане купце, који нису српске националности.

Мирослављево – фонт је базиран на јеванђељу из 12. века, и колико год да је српски симбол, мислим да му није место у модерном дизајну

Нултих се појављују плакати политичких странака (мрзим странке, гаде ми се) због којих сам се најбуквалније, заустављао, излазио из кола и изучавао лепоту текста исписаног ћирилицом. Некако су та “кљакава” слова од једном деловала јако лепо.

Јагодина, фонт са душом – аутор: Никола Јовановић

Десетих сам писао формалне документе ћирилицом јер је закон то захтевао од мене. Визуелно, ћирилица ми је била прихватљива, фонтови су били некако “комунистички” али је мене свакако мрзело да се потрудим и купим ћирилични фонт, који би отклонио овај визуелни проблем. Лењост побеђује све!

Google је сјајан извор свих врста фонтова

Двадесете и одлучио сам да скоро све текстове на српском језику, пишем ћирилицом, јер сам је јако заволео.

Прелепа комерцијална “употреба” ћирилице

Да ли треба да се пише ћирилицом?

Мислим да овакви графити немају никакве везе са самом ћирилицом и да их треба игнорисати у контексту овог питања

На моју велику жалост, морам да закључим да је у пракси ипак значајнија латиница и да је згодније да се користи, и поред овог закључка, ћирилица би требала да заузме барем 30% нашег писаног стваралаштва. Што се тиче постојећих закона, сматрам да су врло примерени, те да би сваки званични документ, уџбеници и званична кореспонденција требали да буду писани ћирилицом, али такође сматрам да би и сви медији требали да буду обухваћени овим законом и да буду приморани да користе ћирилицу. Наравно све наведено треба да буде разумно имплементирано, то јест, да се латиница користи за све стране речи које су оригинално написане латиницом као и многе друге изузетке који би били помало бесмислени уколико би били написани латиницом.

Прелеп пример ћириличног фонта, акција tipometar.org и Министарства културе и информисања Републике Србије – аутор: Маријана Оршолић

Бизарно је што овај текст куцам на латиничној тастатури (hardware) и сигуран сам да никада у животу нећу да користим ћириличну тастатуру из практичних разлога.
piroman Written by:

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.