Ја сам ретард који са 50 година и даље има дилему око писаних слова Ћ и Ђ. До пре неколико месеци сам сам мислио да се правилно пише: акОмулатор, дакле тотални дебил којем је ово куцање ћирилице озбиљан задатак.
Обзиром да ме ово просеравање јако иритира, морам (притерали су ме) да напишем моје виђење.
Ја сматрам да је најједноставнија варијанта изговарања српских речи, срицање, то јест раздвајање на слогове. Ово доводи до врло смешног изговора појединих речи, али чак и у тим ситуацијама, реч изговорена на овај начин звучи мање накарадно од “правилне” варијанте изговора.
Наравно не мислим на буквално срицање као прваци у школи, већ више као водиљу за правилни изговор. Ако реч “исричемо” у себи, добијамо “динамику” којом требамо да је изговоримо. Изузе(т)ци наравно постоје, али су ретки, чак мислим да у свакодневном говору, непознавање ових изузетака има мању штету него поштовање постојећих “правила”.
Све у свему, боље да нам се цео свет смеје него да звучимо као овај видео.
Be First to Comment